Sistemska terapija karcinoma parenhima bubrega

Сажетак

Карцином паренхима бубрега (аденокарцином) чини око два-три посто свих малигнитета и 80-85 посто карцинома бубрега код одраслих особа. Хируршко лечење је главни терапијски приступ у раном стадијуму болести, када се једна трећина болесника може излечити. Међутим, код 50 посто болесника, у време постављања дијагнозе, болест је локално напредовала или је с метастазама. Чак и код болесника с локализованом болешћу, који су подвргнути радикалној нефректомији, велик је ризик за поновну појаву болести. Последњих година испитивани су различити типови системске терапије, укључујући и хормонотерапију, хемиотерапију и имунотерапију. Резултати, добијени применом хормонотерапије и хемиотерапије, нажалост, су обесхрабрујући. Карцином паренхима бубрега је неосетљив на велики број цитотоксичних лекова, а извесну антитуморску активност показали су само винбластин, пет-флуороурацил и флоксуридин (терапијски одговор од 7 до 20 посто). Насупрот томе, интерферон и интерлеукин-два остварили су нешто веће стопе објективног одговора и данас се испитују као компоненте комбинованих режима (терапијски одговор од 15 до 40 посто). У последњих пет година објављени су резултати великих компаративних студија, који су јасно показали терапијску предност примене интеферона као монотерапије или у комбинацији с цитотоксичним или другим лековима. Због свеукупно лоших резултата лечења, болеснике с метастатским карциномом паренхима бубрега требало би укључивати у клиничке студије, посебно друге и треће фазе, у којима се процењује ефикасност нових цитотоксичних и биолошких лекова.

Кључне речи: карцином паренхима бубрега, системска терапија.