Sindrom Jentl kod žena s arterijskom hipertenzijom i pozitivnim nalazom ehokardiografskog testa stres-dipiridamol

Сажетак

Циљ овог рада био је да прикаже однос позитивног резултата комбинованог дипиридамолског теста и примене интервентних поступака код жена с артеријском хипертензијом, односно да ли је у испитиваној популацији било знакова синдрома Јентл (дискриминација жена у односу на мушкарце у примени дијагностичких и терапијских поступака). Узастопно је испитивано 127 болесника (82 мушкарца, просечне старости 53,5 + 7,3 године и 45 жена, 56,1 + 7,8 година), с артеријском хипертензијом и болом у грудима, којима је урађен фармаколошки стрес-ехокардиографски тест (дипиридамол-атропин или дипиридамол-добутамин) ради откривања исхемије миокарда. Коронарографија је учињена код 84 болесника, 58 мушкараца и 26 жена. Дијагностичка вредност теста била је иста код жена (92,3 посто) и код мушкараца (89,1 посто). Код коронарографисаних 73,6 посто мушкараца и 66,7 посто жена резултат теста је био позитиван, али разлика између мушкараца и жена није била статистички значајна. Током двогодишњег надгледања болесника учињена је 31 реваскуларизациона интервенција на срцу (20 аорто-коронарних премошћавања и 11 коронарних ангиопластика), 25 код мушкараца и шест код жена (p = 0,028). Регистрован је тренд да је код жена с позитивним резултатом теста (28,6 посто) учињено мање реваскуларизационих интервенција него код мушкараца (45,3 посто), али разлика није била статистички значајна због малог броја болесника. Коксова мултиваријантна регресиона анализа је показала да је код жена негативна корелација према реваскуларизационим интервенцијама (релативни ризик за женски пол RR = 0,1457, 95%CI 0,0416-0,5101). Иако се дијагностичка вредност треће генерације дипиридамол-стрес-ехокардиографког теста не разликује између мушкараца и жена, код болесника с позитивним резултатом теста постоји тренд да жене мање подвргавају коронарографији и реваскуларизацији миокарда него мушкарце. Коксов регресиони модел показао је мали релативни ризик женског пола за реваскуларизационе поступке, указујући на могућ синдром Јентл у испитиваној популацији.

Кључне речи: синдром Јентл, женски пол, стрес-ехокардиографија, артеријска хипертензија.