УЛОГА ПОСТОПЕРАЦИОНЕ ЗРАЧНЕ ТЕРАПИЈЕ У ЛЕЧЕЊУ РАНОГ КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

Сажетак

Карцином дојке је најчешће малигно обољење жена и један од водећих узрока смрти жена оболелих од малигне болести. Лечење раног карцинома дојке (први и други стадијум) подразумева мастектомију или поштедну хируршку операцију с дисекцијом аксиле, после чега обично следи адјувантна хемиотерапија и/или хормонотерапија, и/или постоперациона зрачна терапија код болесника с повећаним ризиком за појаву рецидива тумора. Сврха постоперационе радиотерапије јесте да се постигне боље локално дејство и продужи време преживљавања без рецидива болести, док је побољшање укупног времена преживљавања остало отворено. После учињене радикалне мастектомије, код високоризичних болесница спроводи се зрачна терапија зида грудног коша и регионалних лимфних структура аксиле, регије супраклавикуле и парастернума, а у зависности од патохистолошког налаза материјала одстрањене дојке и лимфних чворова у пазуху. После поштедне хируршке операције дојке обавезна је постоперациона зрачна терапија преосталог ткива дојке, док се регионални лимфни чворови зраче према истим принципима као и после радикалне мастектомије. С обзиром да се постоперациона зрачна терапија углавном комбинује с адјувантном хемиотерапијом, начин комбиновања ова два модалитета лечења (конкомитантно или секвенцијско) остаје и даље отворено.

Кључне речи: карцином дојке, постоперациона радиотерапија.